Архив

Богат архивски фонд, који се развијао 76 година, се у највећем свом делу заснива на материјалу снимљеном на 35мм филмској траци у црно белој техници, а мањим делом у колору и 16мм филмској траци, а касније видео носачима као што су U-Matic и Beta SP.

Снимајући историју једне земље, такође пратећи Тита кроз свет и снимајући не само њега већ и свакодневни живот тих земаља, архив Филмских новости је постајао богатији историјским снимцима различитих земаља широм света.

Фонд филмских журнала чини основни и највећи део архива Филмских новости. Журнал, као кратка филмска форма, који је пре појаве телевизије био средство информисања и пропаганде, трајао је у просеку 10 минута, састојао се из неколико различитих вести тзв. сторија које су се односиле на: активности председника, вести из земље, културе, привреде, спорта, из иностранства.

Журнал је излазио једном недељно (52 броја месечно) и емитовао се у биоскопима широм земље пре филмске пројекције. Редовно је излазио годинама, сваке суботе. До среде су се вршила снимања, у четвртак синхронизација, а у петак цензура.

Први број изашао је 1945. године и без обзира на појаву телевизије 1958. године у Југославији филмски журнал се на исти начин и истом динамиком производи све до смрти Јосипа Броза Тита, да би након тога наставио производњу која се смањивала до 1989. године, када је објављен последњи број.

Ванредни бројеви нису имали сталну динамику објављивања, као ни документарни филмови, а теме су биле различите. Док су ванредни бројеви у просечно десет минута трајања, у великој мери имали за тему догађај који у журналу није могао бити шире обрађен, документарни филмови су трајали и до шездесет минута, са темама које се нису искључиво односиле на политички живот у тадашњој Југославији, већ су покривали и индустријски, културни, спортски и туристички сегмент у земљи и иностранству.

Производећи филмске журнале, документарне филмове, ванредне бројеве и остале производе до краја 1989. године, филмски фонд Филмских новости је достигао цифру од преко 15 милиона метара, превасходно 35мм, филмске траке.

Након тога, архив се ширио на видео носаче на којима се чувају материјали који се у великој већини односе на политички живот и ратове у бившој Југославији.

Наш фонд се увећао са почетком сарадње наше куће са Афричким земљама као што су Алжир, Мозамбик и Танзанија, крајем 1950-их година. Идеја је била да Филмске новости помогну у развоју кинематографије тих земаља. Током неколико година, обуке су се одржавале у Београду, а камермани Филмских новости су на лицу места снимали значајне историјске тренутке, као што је Алжирска револуција.

Такође је потребно поменути да је Југославија била једна од земаља оснивача Покрета Несврстаних и да су Филмске новости пратиле све самите који чине део наших архивских материјала. Иако се у нашем архиву превасходно чувају материјали које смо ми стварали у претходним деценијама, потребно је поменути и предратни и ратни материјал (Други светски рат) и стране сторије из филмских журнала које смо добијали разменом са осталим чланицама INNA (Интернационалном Асоцијацијом Филмских Журнала).

Филмски фондови који се чувају у нашем архиву представљају не само културно наслеђе Републике Србије, они такође осликавају историју земаља бивше Југославије и осталих балканских земаља, што гледаоцу омогућава увид у то како је изгледао свакодневни, политички, спортски и културни живот у то време.

Филмске новости су се 2018. године придружиле Светској федерацији филмских архива (FIAF), а у 2019. години и Европској федерацији филмских архива (ACE) и на тај начин омогућиле бољу размену знања и искустава, а све у циљу што боље заштите филмске архивске грађе и њене доступности.